Celijakija (celijačna bolest) je dugo smatrana za retku bolest, što zapravo klasična forma i jeste. Klasična forma je praćena ozbiljnim zapaljenjem digestivnog trakta, ozbiljnom malapsorpcijom hranljivih materija, malom telesnom težinom, sideropenijskom anemijom, zaostajanjem u fizičkom i psihološkom razvoju i uglavnom se primeti odmah nakon rođenja. Ali zbog sve veće količine glutena u zrnu pšenice (agronomi kažu da je i do 50x veći nego pre 30 godina) kod genetski predisponiranih osoba počnu se razvijati nešto blaži simptomi, takozvana latentna celijakija. Danas je celijakija klasifikovana kao sistemska, multiorganska autoimuna bolest koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba nakon unošenja glutena putem hrane ili pića. Koji se svi simptomi i/ili bolesti povezuju sa celijakijom?
*povišene vrednosti enzima jetre (ukoliko su isključene ostale bolesti jetre)
*Hasimoto tireoiditis i Gravesova bolest
*osteopenija/osteoporoza
*neobjašnjena ataksija ili periferna neuropatija
*neplodnost, prevremena menopauza
*sindrom hroničnog umora
*psorijaza
*promene raspoloženja
*migrena
Kako se postavlja dijagnoza celijačne bolesti?
Testovi prve linije su genetski testovi, HLA DQ2/DQ8 testiranje. Oni sa velikom verovatnoćom (gotovo u potpunosti) određuju genetske mutacije kod pacijenata i govore nam da li postoje genetske predispozicije za celijačnu bolest. Ukoliko se dokažu mutacije, one se klasifikuju u 5 grupa. Stepen oštećenja strukture enterocita i težina kliničke slike opadaju sa brojem grupe, tj najtežu kliničku sliku i najveći stepen oštećenja daje grupa 1, najblažu (vrlo često i nepotrebnu za lečenje) grupa 5.
Testovi druge linije su serološki, merenje antitela. Preporučuje se merenje antitela klase A i to tTG IgA i EMA IgA. Uz ovo se savetuje i merenje ukupnih IgA antitela kako bi se izbegla lažna interpretacija rezultata kod pacijenata sa deficitom ukupnih IgA antitela. Treba imati na umu da kao i sve ostale imunološke bolesti i ova bolest može biti „seronegativna“, tako da uredan rezultat titra antitela ne isključuje bolest. Takođe je dokazana korelacija titra antitela u serumu bolesnika i stepena oštećenja strukture enterocita.
Testovi treće linije : endoskopske procedure (gastroskopija) i uzimanje patohistoloških isečaka za dokazivanje celijačne bolesti. Pod mikroskopom se izuzetno lepo može videti narušena strktura enterocita.
Terapija
Terapija zahteva isključivanje glutena iz ishrane. Pritom se treba savetovati sa nutricionistom zato što je pšenica bogata svim vitaminima B grupe i često je kod pacijenata na ishrani bez glutena smanjen unos ovih vitamina. Najčešće se za vreme gluten free dijete javlja deficit folata i vitamina B12 pa suplementacija ovih vitamina može pomoći u smanjenju (prestanku)depresije ili anksioznosti koji se mogu javiti u blažem obliku za vreme gluten free dijete. Normalizacija strukture duodenalne mukoze traje u proseku 6-24 meseca, nekada i duže. Nakon postavljanja dijagnoze endoskopskim ili serološkim putem, kontrola bi trebala biti nakon 2 godine, naravno ukoliko je klinička slika pacijenta bolja, po potrebi i ranije.
Celijačna bolest ili netolerancija na gluten?
Kao što sam već napisao celijačna bolest je prva imunološka, multisistemska bolest koji ozbiljno narušava strukturu enterocita i potreban je (često) dug period da se struktura oporavi. Netolerancija na gluten nije imunološka bolest nego je stanje gde se javlja nelagodnost u digestivnom traktu prilikom unošenja namirnica bogatih glutenom. Simptomi nestaju par dana nakon prestanka unošenja glutena i ne postoji narušenost strukture enterocita.
Medicina potcenjuje prisutnost latentnih celijakija u savremenom svetu, procene su da na svakih 100 osoba postoji jedna sa latentnom celijakijom. Zato, ukoliko neko u Vašoj familiji ima celijačnu bolest testirajte se i Vi. Ukoliko Vam se jave smetnje u radu Vašeg stomaka posetite lekara. Ako Vaši simptomi ne nestanu, razmislite da li ste možda Vi baš jedan od 100 stanovnika sa latentnom celijakijom i testirajte se.
Želim Vam dobro zdravlje i čuvajte ga, održavajte, negujte.
spec ph Božić Milan, med biohemičar