Moje ime je Tea Gašpar Kovačič. Završila sam Master teorije muzike, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i po struci sam Master teoretičar umetnosti. Nakon završenih studija upisala sam i SAE Institut, na kom sam završila osnovne studije za Muzičku produkciju i dobila zvanje Audio inžinjera. Nakon par godina rada u struci, shvatila sam da ono čime više u životu želm da se bavim je ishrana bez glutena i borba za lakši i ugodniji život osoba koje boluju od celijakije, kao i ja. Tu kreće priča o stvaranju ovog bloga i niza drugih aktivnosti koje su usledile nakon toga.

Sećam se koliko je teško bilo tek tako promeniti život iz korena. Imala sam 10 godina kada mi je dijagnostikovana celijakija. Možda i najgori period života jednog deteta da se suoči sa tako drastičnim preokretom.

Zapravo, sve je počelo malo ranije…

Kada sam imala sedam godina, roditelji su primetili promene na mojoj koži. Odveli su me kod doktora koji mi je dijagnostikovao Dermatitis herpetiformis, tzv. During. U to vreme, doktori u Srbiji nisu znali mnogo o ovoj bolesti. Terapija koju sam dobila bio je lek Dapson, ali ne i upozorenje da moram biti na bezglutenskoj dijeti. Tako sam počela da pijem lek Dapson i nastavila da jedem sve, što je dovodilo do većih komplikacija po moje zdravlje.

…

Imam mlađu sestru. Ona je celijakičar od rođenja. Obzirom na to da je bila na bezglutenskoj dijeti od samog početka, moja porodica je već uveliko bila upućena sa tim načinom ishrane. U to vreme, u našoj okolini, o tome se znalo veoma malo, skoro ništa. Mama se veoma trudila da istraži celijakiju i olakša mojoj sestri život koliko god je to bilo moguće. 

Vratimo se sada na moju bezglutensku priču …

Kod mene su problemi i dalje bili prisutni, a pojavili su se i novi. Analize krvne slike bile su sve lošije. Bila sam veoma slaba, a rane na koži nepodnošljive. Jednog dana, dok sam sa mamom bila u šetnji, slučajno smo sa jednom doktoricom dermatologom započele temu. Mama joj je rekla da imam During. Znajući da moja sestra ima Celijakiju, prvo što je pitala bilo je da li sam i ja na bezglutenskoj dijeti. To je bilo, za mene i moje roditelje, svetlo na kraju mračnog tunela. Sve dalje analize i biopsije, potvrdile su da je jedini spas za mene bezglutenska dijeta, a ne uzaludna medikamentna terapija.

U to vreme, u mojoj zemlji uslovi za nabavku bezglutenske hrane bili su veoma teški. Nismo imali mogućnost da kupimo kvalitetno bezglutensko brašno (danas ga dobijamo na lekarski recept), a da ne pričam o nečemu više, kao što je keks ili testenina. Moja sestra i ja smo, na sreću, imale bezgraničnu ljubav i razumevanje naših roditelja. Bile smo potpuno sigurne u maminoj kuhinji.

Najgori period u mom bezglutenskom životu definitivno je bio pubertet. Kada sam počela da izlazim u grad sa prijateljima, kada su svi počeli da kupuju užinu u školi, izleti i boravak van kuće … u tom peridu odrastanja, deca nemaju razumevanje za drugu decu. Tada se, kada si još mali, stidiš svega što te izdvaja od ostalih. Pretvaranje da nisi gladan kada svi nešto jedu, odlaženje kući ranije, jer ne možeš ništa da kupiš napolju da pojedeš … to su zaista bili teški trenuci. Sećam se plakanja kada stignem kući, sećam se moje mame i toga koliko je njoj bilo teško u tim trenucima jer se osećala bespomoćno.

Neprijatan period odrastanja prestao je kada sam krenula na studije. Preselila sam se u glavni grad moje zemlje, Beograd. Odrasla sam preko noći. Moji roditelji su nastavili da me podržavaju, ali na kraju dana sam, kao i svi ostali studenti koji su došli iz unutrašnjosti, bila prepuštena sama sebi. Upoznala sam nove ljude, počela da istražujem grad koji je mnogo veći od mog i ubrzo je moj problem broj jedan potisnut. Dijeta koje sam se stidela i koja je bila moja preokupacija, u lošem smislu, postala je način života u kom sam počela da uživam i da ga volim.

Volim kuhinju od malena. Mnogo toga sam naučila od mame, ali tek kada počnete da živite sami otkrijete šta biste voleli da radite u životu i šta vas ispunjava. Shvatila sam da je, u mom slučaju, kuvanje nešto što volim da istražujem, usavršavam i da me i kada sam tužna, potpuno ispunjava.

Neću da lažem, jer i danas mi nedostaju neki ukusi i mirisi. Međutim, živimo u vremenu kada je sve moguće. Možda niste u mogućnosti da probate neke namirnice, ali postoji veliki izbor predivne hrane koju možete kombinovati. Imajte na umu da je danas moguće sve napraviti u bezglutenskoj varijanti. Isti ukus, isti miris, samo zdravije i potpuno sigurno za vaše zdravlje, a pri tom napravljeno sa mnogo više pažnje i ljubavi.

Nadam se da ćete uživati u mom svetu kao što i ja uživam, i da ću učiniti vaš svet mnogo lakšim i privlačnijim.

Tea