无麸质 – WÚ FŪ ZHÍ – BEZ GLUTENA

(Putopis iz Pekinga)

 

         PEKING (Beijing) – severna prestonica,  glavni grad Narodne Republike Kine (NRK) i drugi po veličini kineski grad, posle Šangaja, sa oko 20 miliona stanovnika. Peking je takođe i politički, kulturni i obrazovni centar NRK, grad sa mnogo tradicionalnih, kulturno-istorijskih spomenika. Na prvom mestu je Forbiden City (Zabranjeni grad) – kompleks carskih palata sagrađenih u tradicionalnom kineskom stilu gradnje, ispred njega nalazi se jedan od najvećih trgova na svetu Tiananmen Square – Trg nebeskog mira, zatim Summer Palace –Letnja palata, Temple of Heaven – Nebeski hram, Mausoleum of Mao Zedong – Mauzolej Mao Cedunga, Imperial Tombs of the Ming Dynasty – Carske grobnice dinastije Ming, brojni budistički hramovi, prelepi parkovi sa veštačkim jezerima, pekinški hutonzi, National Museum of China – Kineski nacionalni muzej … i svakako jedna od najvećih turističkih atrakcija u okolini Pekinga, Great Wall of China – Kineski zid.

Ono što ne spada u istorijske znamenitosti, ali je svakako veliki izazov, jeste bogata kineska kuhinja koja svojim kulinarskim čarolijama otvara sva čula. Za ljubitelje začina, nudli, tofua kao i njihove specifične pripreme, kineska hrana je pravi izbor. S obzirom na to da je moj suprug celijakičar, naš put je zahtevao određene pripreme u vezi sa ishranom tokom boravka u Kini. Bezbedna hrana bez glutena je celijakičarima svakako na prvom mestu, pogotovo kada negde putuju, tako da će se ovaj putopis isključivo bazirati na toj temi.

Boravak u Pekingu trajao je punih 6 dana. 

Putovanje ka Pekingu započeli smo letom iz Beograda ka Cirihu, gde smo presedali za Peking. Ceo put smo leteli švajcarskom avio kompanijom SWISS, koja je za mog supruga obezbedila obroke bez glutena tokom celog leta, koji je ukupno (sa presedanjem) trajao punih 12 sati. Veoma je važno da par dana pre leta, obavestite avio kompaniju da vam pripreme bezglutenski obrok. Usluga je bila na zavidnom nivou. Više puta u toku leta posluživana je hrana bez glutena: peciva, mafini, voćne salate, napici. Let je bio udoban i bez greške.

Obroci bez glutena na letu Beograd – Cirih – Peking

Koncept “bez glutena” još uvek je dosta nepoznat u Kini, tako da i pored jezičke barijere, ljudi nisu upoznati sa značenjem same reči gluten. 

 

S obzirom da ništa ne prepuštamo slučaju kada se spremamo za putovanja i ovog puta smo poneli proizvode bez glutena sa sobom: pakovanja bezglutenskog hleba, grickalice, keksiće … što se kao i obično pokazalo veoma korisno. Doručak smo uglavnom imali u sopstvenoj režiji, tako da se pored bezglutenskog hleba koji smo poneli, u lokalnim prodavnicama našao maslac, jaja, lištre slanine, šunke, voće, čaj … što je bilo sasvim dovoljno za dobar obrok. Voće možete kupiti na svakom koraku u izobilju. Sve je sveže iseckano i pakovano u obroke, tako da se tokom dugih obilazaka prelepog Pekinga možete bez problema osvežiti. 

Sveže voće iseckano i pakovano u male porcije

Iako je dostupnost bezglutenski certifikovanih proizvoda i dalje vrlo ograničena u Kini, ipak možete pronaći dovoljno hrane koja vam odgovara. Na ulicama se prodaje  kuvani kukuruz, pečeno kestenje, ušećereno voće ili sveže kuvani kompoti, razni orašasti plodovi koji u svakom momentu mogu da utole glad i posluže kao grickalica dok ne pronađete odgovarajući restoran za ručak.

Pečeno kestenje

Voćni kompoti

Mi nismo preferirali konzumiranje hrane na ulici, već smo birali prometne restorane sa raznovrsnom ponudom i pripremom obroka od svežih namirnica. Namirnice smo sami birali i prisustvovali njihovoj pripremi prilikom čega je bilo moguće sugerisati kuvaru na čega da obrati pažnju.

S obzirom na to da se u Kini isključivo priča  kineski jezik, nama su pomogle unapred pripremljene fraze ispisane kineskim pismom, kao i džepni rečnik na kineskom.

Izbor hrane je zaista velik. Sve je sveže, čisto, a krajnji ishod gotovog jela je božanstven. Kineska kuhinja podrazumeva široku paletu začina koji se dodaju isključivo u izvornom obliku (nisu mleveni). Neki od njih su karanfilčići, muskantni oraščići, lovor, beli luk, peršun, biber, anis, kurkuma, susam, crni kim … Pored začina nezaobilazna su zrna soje, kikirikija, lešnika, badema … U ponudi je gotovo svo povrće koje poznajete, ali i ono koje, kao i mi, niste nikada videli. Samo je izbor pečurki toliko bogat da ih je nemoguće izbrojati. Pored toga u ponudi su sveže zelje, blitva, spanać, boranija, celer, batat, krompir, šargarepa, listići raznog korenja, repa, karfiol, brokoli, pirinčani rezanci, sveže meso svih vrsta, iznutrice i gotovi suhomesnati proizvodi koje mi iz predostržnosti nismo birali, jer za celijakičare nisu sigurni.

Sve namirnice su izložene odvojeno. Gost restorana dobija svoju štipaljku i činiju u koju stavlja izabrane namirnice. To se zatim meri i naplaćuje u odnosu na količinu, a nakon toga se daje kuvaru koji izabrane namirnice sprema ispred vas.

Kombinacija zrnastih začina čini da je ukus neopisivo dobar. Iako na prvi pogled većina kineskih jela ne izgleda primamljivo, ukus će vas u većini slučajeva oboriti s nogu. Na stolu se uvek kao obavezan dodatak nalazi soja sos i sojino ulje sa ljutim seckanim papričicama. S obzirom na to da soja sos često sadrži pšenicu, mi smo kao dodatak koristili ljuto ulje od soje, koje je inače u pripremi hrane zastupljenije od suncokretvog.

Kinezi vole ljuto, tako da se mora naglasiti koji stepen ljutine želite, jer se u prpremljenom jelu srednje ljutine može naći i do desetak ljutih papričica.

Hleb (glutenski) nam nisu servirali ni u jednom restoranu. On se može kupiti u prodavnicama, pakovan je u kriškama ili kao zemičke i prilično je neukusan (s obziromna to da ja nisam celijakičar, probala sam ga radi poređenja). Problem kontaminacije hrane je uvek i najveći problem kada se jede van kuće, a naročito u kuhinjama gde se priprema i sva ostala hrana. Kada su u pitanju namirnice koje po svom sastavu ne sadrže gluten ova mogućnost je svedena na minimum. Na stolovima nema ostataka mrvica hleba i sitnih čestica brašna, a escajg koji u većini slučajeva čine štapići, donose se uvek novi,  zapakovani. Možete tražiti kašiku, ali ćete zato viljušku retko gde dobiti, tako da pre puta ne bi bilo loše malo provežbati baratanje štapićima. Štapići su veoma zanimljivi kada ih savladate, a količina hrane koja se unosi je mnogo manja, tek toliko koliko štapić može da uhvati. Obrok postaje prefinjena i odmerena ceremonija u kojoj se uživa polako, što kasnije olakšava i celokupnom organizmu prilikom varenja.

 

Salata od svežeg krastavca i kikirikija

Voćni jogurt sa barenim pasuljem

Ono što je neophodno da imate u svom mobilnom telefonu jeste par aplikacija koje će vam biti od velike pomoći. Pored offline mape koju ćete u svakom momentu moći da koristite ne vezano za to da li imate internet ili ne, WeChat -a (jer u Kini teško da možete koristiti Messenger i Viber) i prevodioca, postoji program koji prevodi deklaracije proizvoda sa kineskog na engleski. Nije problem da tražite deklaraciju pakovanja rezanaca u restoranu, da je slikate i da istu putem aplikacije Waygoapp prevedete na licu mesta, kao i da u prodavnicama pomognete sebi u tumačenju kineskog pisma što je za nas bila nemoguća misija bez ove aplikacije.

Na severu Kine jede se i dosta slatkovodne ribe i piletine, a tofu, kupus, blitva, zelje i pečurke dominiraju. Kinezi se zaista dosta bave hranom tako da je bukvalno na svakom ćošku ponuda raznovrsne hrane ogromna. Uglavnom se sve prži u dubokom ulju, od kockica mesa nanizanih na štapiće do raznih insekata, škorpija, zmija, vrabaca, slepih miševa, plodova mora …

Žive škorpije

Izbor čisto pirinčanih rezanaca – nudli, kao i proizvoda od soje među kojima je najpopularniji tofu,  je zaista ogroman. Ne zaostaju ni proizvodi od ribe, a jedna od preukusnih grickalica je čips od morskih rakova, koji se prži u dubokom ulju i u kratkom roku ispuni celu posudu u kojoj se prži. Osim mesa morskih rakova ova grickalica sadrži, so i kukuruzni slad. Neizmerno je ukusna i hrskava, topi se u ustima.

Riblji čips

Kinezi imaju toliko raznovrsnu kuhinju da u meniju veoma često možete naići i na jela od pupoljaka i cvetova različitog cveća kao što su: lale, dan i noć, krajcarice, lavanda, ljiljan, ruža, cvetovi tikvica… Moja preporuka je da probate pupoljke žutog ljiljana.

Pupoljci žutog ljiljana

Pupoljci su pakovani osušeni i zbog toga pre pripreme moraju da se potope oko 15 minuta u vrelu vodu, zatim da se procede pa tek onda proprže na maslinovom i susamovom ulju uz dodatak neizbežnih začina, poput anisa, kurkume, susama, peršuna. Mogu se dodati tanki štapići šargarepe, celera i đumbira. Takođe se mogu dodati i u razne čorbe. Servira se uz pirinač. 

Boraviti u Pekingu, a ne probati Pekinšku patku je kao propustiti obilazak Zabranjenog grada. Ukus tog mesa je toliko dobar da se ne može porediti ni sa jednim drugim načinom pripreme.

Priprema jeste zahtevnija od običnog pečenja mesa, ali se vredi pomučiti.

Patku prvo treba dobro očistiti i osušiti, a potom zavezati vrpcu oko vrata kako bi se mogla obesiti na neko hladnije i vetrovito mesto da odstoji bar 4 sata. Nakon toga se kuva oko 10 minuta u ključaloj vodi u koju je dodat đumbir (oko 100gr), mladi luk, 3 kašike meda, 1 kašika jabukovog sirćeta i 2 kašike likera od višnje. Kukuruzni skrob (2 kašike) se rastopi u malo vode i umeša kad voda proključa. Na patku od 3 kg ide oko 1,5 litar vode. Bilo bi dobro da je posuda šira, ali da ima i dubinu kako bi se patka lakše okretala prilikom  kuvanja.  Nakon kuvanja, patku treba opet obesiti na vetrovito mesto oko 6 sati kako bi se dobro osušila. Tek nakon toga se peče na 200ºC , po 30 minuta sa svake strane. Seku se tanka parčad i služe topla uz slatki umak u kome se pekla i med. Mi smo kao prilog uz patku jeli pirinač sa šafranom.

 

Moja preporuka je da, ukoliko idete u sopstvenoj režiji kao i mi, pripremite unapred plan za svaki dan, što podrazumeva mape za svaku destinaciju, dobro razrađenu mapu metroa koji u Pekingu fantastično funkcioniše, unapred kupljene karte za odlaske van grada, kao i unapred rezervisane odlaske na celodnevne, organizovane, grupne izlete i naravno bezglutenske grickalice u vašem rancu.

Celodnevni izlet na Kineski zid koji smo preko agencije China Highlights još pre samog puta u Kinu rezervisali i platili , obuhvatao je osim obilaska Kineskog zida, obilazak Ming grobnice, fabrike žada, kuće čaja i ručak. Ljubazni vodič nas je pokupio isped hotela u kom smo odseli –Jianguo Hotspring Hotel ( hotel je zadovoljio sve naše potrebe i više od toga, jednom rečju “odličan”).  Na putu do najatraktivnije destinacije u Kini – Kineskog zida, provozali su nas kroz ceo Peking pokazujući veliki broj znamenitosti što iz starijeg tako i iz novijeg doba, uglavnom nezamislivo grandiozne arhitekture savremenog sveta. Organizacija puta, kao i grupa stranaca iz svih krajeva sveta u kojoj smo se našli, bila je bez greške. Jedno od mnogobrojnih prijatnih iznenađenja tokom ture bio je moment kada smo upitani da li u grupi ima alergičnih na neku hranu. To zaista nismo očekivali, što potvrđuje ranac sa glutenfree sendvičima i grickalicama koji smo poneli taj dan. Kada je suprug rekao da je celijakičar, šarmantni vodič Li je znao da se radi o alergiji na gluten i istog trena nazvao restoran u kom smo imali planiran ručak. Suprug je imao odvojen ručak od ostatka grupe. Dobio je pored supe sa pirinčem i povrćem, barenu ribu sa štapićima celera i za desert voće.

Boravak u Pekingu za nas je bio veoma ugodan i nezaboravan. Izbor bezglutenske hrane je uglavnom ispunio naše potrebe. Kina svojom grandioznošću, svakako ostaje destinacija kojoj ćemo se rado vratiti, jer Peking je samo jedan deo onoga šta ta zemlja ima da pokaže.

Ovaj nesvakidašnji putopis o bezglutenskoj ishrani u Pekingu namenjen je svima koji imaju problem sa glutenom i planiraju odlazak u Kinu, ali pre svega našim kćerkama  Tei i Ana Marii, za koje tata i mama uvek žele da unapred što više saznaju, ispitaju i prožive kako bi za njih imali najbolji savet i pomoć.

Kineski zid, april 2018.

 

Zorica Gašpar