Kada govorimo o celijakiji, mnogi ljudi zamišljaju nekoga ko jednostavno izbegava hleb ili testeninu. Ali realnost je da ovo stanje daleko prevazilazi trend u ishrani ili izbor načina života – to je hronična autoimuna bolest koja pogađa oko 1-2% stanovništva u zapadnim zemljama. I dok to može da zvuči jednostavno, ono šta ta bolest sa sobom stvarno nosi je: bol, nelagodnost i stalna potreba za pratite sve što jedete.

Šta je celijakija?

Celijakija može da se pokrene kada genetski predisponirana osoba konzumira gluten – protein koji se nalazi u žitaricama poput pšenice, ječma i raži. Telo reaguje napadom na sluznicu tankog creva, oštećujući unutrašnju strukturu, tačnije njegove resice. Ove resice su ključne: one su odgovorne za apsorpciju hranljivih materija iz hrane koju jedemo. Ako su oštećene, nije važno koliko je vaša ishrana zdrava – vaše telo jednostavno ne može da apsorbuje ono što mu je potrebno. Simptomi mogu biti veoma različiti. Neka deca (i odrasli) mogu da imaju simptome prehllade – umor, razdražljivost i opšti osećaj lošeg osećanja. Drugi mogu imati očiglednije probleme sa varenjem, simptome kao što su dijareja, nadimanje, bol u stomaku ili povraćanje. I da, samo mrvica hleba ili tragovi glutena mogu sve to da izazovu.

Pravi problem: Malapsorpcija

Najveći izazov kod celijakije nije samo izbegavanje glutena, već bavljenje posledicama nastalih usled ne pridržavanja dijete – često godinama pre nego što se dijagnoza postavi. Malapsorpcija hranljivih materija je jedna od najčešćih ozbiljnih posledica, a studije pokazuju da do 40% pacijenata sa celijakijom doživljava neki oblik nedostataka nutritijenata u ishrani.  

Ali ono što je nezgodno je da čak i nakon prelaska na strogu ishranu bez glutena, problemi sa ishranom mogu da opstanu… ili čak i nastanu po prvi put.  A to je posebno važno kod dece, koja se još uvek razvijaju fizički i mentalno.

Zar dijeta bez glutena to ne bi trebala da reši?

Pa, ne uvek. Iako je eliminisanje glutena neophodno, mnoge studije su pokazale da loše isplanirana dijeta bez glutena može dovesti do novih nedostataka u ishrani, posebno kada se pacijenti u velikoj meri oslanjaju na ultra-obrađene proizvode „bez glutena“. U ovom postu ću vas provesti kroz najčešće probleme vezane za hranljive materije, i što je još važnije – kako da ih popravite na jednostavan i praktičan način. Pogledaćemo oba. makronutriente (masti, vlakna, ugljeni hidrati) i mikronutrijente (vitamini i minerali).

Makronutrijenti
Masti: veće u kvantitetu, niže u kvalitetu

Mnogi proizvodi bez glutena – posebno hleb, testenina i pekarski proizvodi – sadrže do dva puta više masti nego njihovi srodnici koji sadrže gluten. I to ne dobre vrste: govorimo o zasićenim mastima, koje mogu imati negativne posledice po zdravlje kada se konzumiraju u prekomernoj količini. I budimo iskreni – deca, celijakijačri ili ne, imaju tendenciju da jedu više masti nego što im je potrebno. Zato je to neizmerno važno da ih rano naučimo da u svoju ishranu uvrste zdrave masti.

Dobar reper? Ciljajte na najmanje 1 gram EPA + DHA (omega-3 masnih kiselina) dnevno. Evo kako možete pomoći svom detetu da postigne taj cilj:

● 1 kašika čia semena + 1 kašika mlevenog lanenog semena
● ¼ avokada na tostu bez glutena
● 1 kašičica ekstra devičanskog maslinovog ulja prelivena po povrću ili pirinču
● Mala šaka orašastih plodova poput oraha ili badema

Uključivanjemm samo 2 od ovih opcija dnevno može napraviti veliku razliku.

Vlakna: malo hleba, puno voća

Proizvodi bez glutena napravljeni od rafinisanog brašna (poput kukuruznog ili pirinčanog skroba) obično imaju malo vlakana jer spoljni sloj zrna — onaj bogat vlaknima — uklanja se tokom obrade. To ima direktan uticaj na varenje i zdravlje creva.

Ali evo u čemu je stvar: čak i deca koja nemaju celijakiju, često ne uspevaju da zadovolje svoje dnevne potrebe za vlaknima. Dakle, ovo nije samo problem bezglutenske ishrane – već uopšteno.
Srećom, to je lako popraviti svakodnevnim unosom voća i povrća:

● Cilj: najmanje 5 porcija dnevno, mešanje sirovih i kuvanih opcija.
● Ciljajte na raznolikost: rendana šargarepa, pečene tikvice, banane, jabuke, grožđe, dinstani spanać…

I zapamtite: vlakna se ne nalaze samo u hrani od „punog zrna“ – ona se takođe nalaze u mahunarkama, orašastim plodovima, semenkama, pa čak i voću i povrću.

Ugljeni hidrati: nisu neprijatelji

Kada porodice prvi put zarone u svet bez glutena, često se toliko fokusiraju na to šta da izbegavaju i nepotrebno ograničavaju određene grupe namirnica. Ali ugljeni hidrati nisu neprijatelj – oni su vitalni izvor energije, posebno za decu.

Ono što je važno je odabir prave vrste ugljenih hidrata.

Evo nekoliko primera:

Složeni (dobri) ugljeni hidrati:

● Krompir i slatki krompir
● Sočivo, slanutak, pasulj
● Kinoa, amarant, smeđi pirinač
● Ssveže voće

Jednostavni (manje idealni) ugljeni hidrati:

● Dodati šećeri
● Bezalkoholna pića i pakovani sokovi
● Industrijski pekarski proizvodi, čak i oni bez glutena

Uključite složene ugljene hidrate u svaki obrok da biste održavali nivo energije vašeg deteta stabilnim i obezbedili esencijalna vlakna, vitamine i minerale.

Mikronutrijenti
Studije su dosledno pokazale da je veća verovatnoća da će deca na dijeti bez glutena imati nedostatak određenih ključnih hranljivih materija. Najčešći uključuju:

Vitamin B (posebno B12)
Neophodan za proizvodnju energije i razvoj mozga. Može izostati zbog prethodnog oštećenja creva ili niskog unosa ishranom.
Izvori: jaja, riba, nemasno meso, mlečni proizvodi.

Vitamin D
Ključan za zdravlje kostiju, imunološku funkciju i regulaciju raspoloženja.
Izvori: umereno izlaganje suncu, masna riba (poput lososa), jaja.
Dopuna suplementima može biti neophodna ako se dijagnostikuje kao nedostatak.

Gvožđe
Važno za rast i transport kiseonika u krvi. Nedostaci mogu dovesti do umora i anemije.
Izvori: sočivo, crveno meso, spanać. Kombinujte sa hranom bogatom vitaminom C da biste povećali apsorpciju.

Cink
Igra ulogu u podršci imuniteta i zarastanju rana.
Izvori: orasi i semenke, živina, mahunarke, mlečni proizvodi.

Dakle… Da li je dijeta bez glutena „loša“?

Uopšte ne. U stvari, to može biti bogata, raznovrsna i neverovatno zdrava ishrana. Ali, kao i sve, to zahteva obrazovanje, svest i malo planiranja. Izbegavanje glutena je samo jedan korak – prava razlika dolazi kroz učenje kako da zadovoljite svoje potrebe u ishrani u tom procesu. Uz prave alate, porodice mogu da stvore dobro zaokružen način života bez glutena pun ukusa, ishrane i dugoročno zdravlje. I to nije samo medicinski zahtev – to je prilika za doživotno učenje.

Autor teksta

Giovanni Ognio