I kao što se pisac ne postaje bez zavidnog čitalačkog staža, tako se i od glumca na sceni zvanoj „život“ ne očekuje da briljira bez i jednog pada sa iste. Ni tad kada smo sakupili sve te bonuse kako bismo lakše protrčali kroz život, kao Super Mario u istoimenoj igrici, ne očekujte da vam život bude „med i mleko“, jer to nikome nikad nije bio. 

Svakome je svoja muka najveća

Ako spadate u osobe kojima je bezglutenska dijeta najveća muka u životu, vi ste srećan čovek! Često se setim početka filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen“ gde je veoma slikovito prikazano šta se sve u jednom trenutku na zemlji desi. Neko se rodio, neko je poslednji put udahnuo i izdahnuo, neko se razveo, neko prvi put poljubio, neko je doživeo saobraćajnu nesreću, neko je preživeo, a neko je upravo saznao da će do kraja života morati da jede isključivo bez glutena. Kada saberete i oduzmete sve šta vas je u tom jednom trenutku moglo snaći, celijakija ne zvuči tako loše. Priznajem, uvek bih se pre odlučila za prvi poljubac, pogotovo ako je dobar, nego za celijakiju, ali nije ni ona loša u odnosu na druge bolesti i nesreće. 

Sve je stvar percepcije

• Život će biti onakav kakva mu pravila u startu postaviš.
• Partner će se u vezi ponašati kako mu ti na početku dozvoliš. Ako vidiš da ne želi da uči, bolje ga promeni na vreme i otplači tih par dana, nego da plačeš pored njega ceo život.
• Isto je i sa prijateljima.
• Posao kojim se baviš treba da te nahrani, u svakom smislu te reči, a ne da te pojede.
• Bavite se svojim psihičkim i fizičkim zdravljem dok ste zdravi, a ne kada postanete preslabi da biste ponovo isplivali na površinu. 

Celijakija je stanje kao i svako drugo. Kako se na početku postavite, tako će vam biti. Izvucite iz nje sve ono što je dobro, a loše pretvorite u svoju korist. Neki će pomisliti: ,,Lako je tebi tako da pričaš nakon toliko godina i iskustva..“. Slažem se, sada mi je mnogo lakše nego pre 20 godina kada sam kao tinejdžerka gutala knedle dok drugi pored mene jedu mirisnu, tek ispečenu picu iz picerije, a ja stiskam stomak koji krči od gladi (ili od želje za tim neodoljivim parčetom pice) da drugi ne bi čuli. Koliko apsurda ima u tom činu, ni sada mi nije jasno zašto je meni bilo neprijatno da kažem nešto, a ljudima oko mene nije bilo glupo da jedu u društvu osobe koja to ne sme i nema šta drugo da kupi da pojede. Više puta sam ćutala i pravila se luda kako se drugi ne bi osećali loše zbog toga što ispred mene jedu nešto što ja ne smem, a nakon toga sam se jedino ja osećala tako. Ne treba ni očekivati da će svi odmah da razumeju i uvide svoju grešku, nekada im treba reći i dati drugu šansu to da isprave, ali te šanse svakako treba da budu limited editions. 

Okružujte se ljudima kojima je stalo do vas i koji će se potruditi da se osećate dobro. Život je isuviše surov i težak da biste dozvolili da se zbog drugih osećate loše. Nedostatke pretvorite u atribute, a svakoj novonastaloj situaciji dajte prostora da pronađe svoj put. Nemojte da trčite kroz život, sakupljajte bonuse pored puta i pustite da vam vreme teče na miru,  a ne da upadnete u prvu jamu, jer ste žurili da stignete do cilja.