Nekada i izlet u susedni grad ili na obližnju planinu dovoljan je da vas ispuni, osveži i da vam da dodatnu snagu da nastavite sa svakodnevnicom, koja priznaćete nekada zna jako da deprimira i iscrpljuje. Bekstvo u neki drugi svet, drugu kulturu i drugačiji način života, nije uvek tako jednostavno, pogotovo ne za nekoga ko ima drugačiji režim ishrane. Nije jednostavno, ali nije nemoguće.
Dobra priprema je 90% odrađenog posla.
Kada planirate putovanje, važno je da se već pre puta informišete o hrani koja je karakteristična za to područje, jer u nekim delovima sveta pšenica kao i proizvodi od nje su veoma zastupljeni, dok u drugim pšenicu zamenjuje pirinač, kukuruz ili neka druga žitarica bez glutena. Egipat je definitivno mesto gde se jede dosta testa i peciva, ali s druge strane i dosta voća i povrća. Njihove trpeze krasi mnoštvo soseva, umaka i kremova od raznog povrća i mlečnih proizvoda. Naravno, za jednog celijakičara sve to može da bude potencijalna opasnost od kontaminacije, koja je evidentna u njihovim kuhinjama. Ono što možete uvek da jedete bez brige, je sveže voće i povrće, jaja, meso ili riba pripremljeni bez ikakvih dodataka.
Nakon što proučite tradicionalnu kuhinju mesta na koje odlazite, još važnije je da se raspitate kakav je život celijakičara u toj zemlji. Za to su najrelevantnije Facebook grupe i stranice koje se bave bezglutenskom ishranom i životom celijakičara u toj zemlji. Na takvom mestu, odmah možete zaključiti da li i kakve bezglutenske proizvode možete da pronađete u njihovim prodavnicama, a svakako da možete i da postavite pitanje ljudima iz grupe da vam pomognu. Pre polaska u Egipat, pronašla sam grupu gluten free Egypt i shvatila da ću morati dobro da se pripremim za ovo putovanje. Tamo sam videla da je izbor bezglutenskih proizvoda u marketima veoma oskudan i da je najpametnije da neke osnovne stvari, kao što su bezglutenski Schar hleb, pakovanje pereca i jedan keks, ponesem u koferu za svaki slučaj. Ukoliko ne pronađete grupu ili stranicu koja se bavi bezglutenskim životom u zemlji ili gradu u koji putujete, uvek vam ostaje još jedna opcija, a to je da se javite u CYE – Coeliac Youth Of Europe grupu i postavite javno pitanje. Tamo se uvek javi neko iz tog grada, ili neko ko je već imao iskustva sa putovanjem na to mesto sa gomilom korisnih saveta.
Avionska karta
Kada god kupujete avionsku kartu, obavezno označite da vam je potreban „special meal“ i naravno objasnite da je u pitanju gluten free meal. Ova usluga se obično naplaćuje oko 5€ ali vredi svaki cent. Koliko god da let traje, obrok u avionu uvek dobro dođe. Nekada let kasni, ili dugo čekate presedanje, a u takvim situacijama topao obrok kada se udobno smestite u avion, ulepšaće vam put. Mi smo ovaj put leteli Egyptair i Turkishair aviokompanijama. Ukoliko doplatite sebi gluten free meal, u avionu će vas čekati obrok sa vašim imenom koji se će se razlikovati od ostalih i biće veoma ukusan.
Nekada će osoblje aviona samo doneti vama obrok, ali moj savet je da uvek pitate i naglasite da ste vi rezervisali poseban obrok.
Ukoliko imate evropski pasoš za Egipat će vam biti potrebna viza. Nju možete da zatražite desetak dana pre puta online ili direktno u ambasadi Egipta u Beogradu za 12$, ali možete da je dobijete i na aerodromu u Kairu ili bilo kom drugom aerodromu u Egiptu, a tada košta 25$. Za aerodrom u Kairu je specifično to što će vam pre izdavanja vize možda zatražiti da pokažete rezervaciju hotela i povratnu avionsku kartu kako bi bili sigurni da ste tu došli turistički, što se ne odnosi za druge turističke destinacije u Egiptu. Nama nisu tražili nikakvu dokumentaciju, ali smo sve imali spremno jer su nas iz ambasade Egipta u Beogradu tako posavetovali.
Rezervacija hotela
Kada odlazite na egzotične destinacije ili na mesta gde je kultura dosta drugačije od vaše, u ovom slučaju Kairo, Egipat, važno je da odaberete dobar, proveren hotel. Hotel će biti vaša kuća tih par dana, a osoblje neko kome ćete verovati i na koga ćete moći da se oslonite ukoliko nešto pođe po zlu. Pre polaska naišla sam na članak „Gluten free in Cairo“ i bila sam veoma srećna kada sam pročitala da ću tamo ipak imati neke bezglutenske opcije, ali naravno kao i svaki put, situacija u realnom vremenu je malo drugačija. Pola tih restorana je zatvoreno, a na ostalim mestima nije baš tako kako piše u članku. Dok sami ne odete i ne proverite sve opcije, ne možete biti sigurni. Na kraju celijakičaru je dovoljno samo jedno sigurno mesto u nepoznatom gradu da bi bio bezbrižan. Hotel sa kojim sigurno nećete pogrešiti je Kempinski Nile Hotel koji zaista nudi bezglutenske opcije u svojim restoranima, a o tome ću pisati nešto kasnije.
Mi smo odseli u hotelu Hilton Cairo Zamalek koji je smešten na rečnom ostrvu Zamalek na reci Nil. Ovo je deo grada koji je veoma uređen, jer se u njemu nalazi dosta ambasada, pa je samim tim i obezbeđenje na ulicama pojačano. Osoblje je veoma ljubazno, a imali smo sreću da smo upoznali pomoćnicu menadžera hotela Salmu, koja je brinula o nama ta četiri dana u hotelu. Svaki problem, nesporazum, pomoć bili su rešeni u najkraćem mogućem roku, sa toplim i iskrenim osmehom na licu. Ona nam je dala njen broj telefona kako bismo mogli da je pozovemo u slučaju da se nešto nepredviđeno desi kada smo van hotela. Ukoliko putujete bez agencije, ovakvi momenti su neprocenjivi! Ovaj hotel nema jasne naznake da nudi bezglutenske opcije, što za doručak nije bio nikakav problem jer je uvek bilo nešto što bi neko ko je na bezglutenskoj dijeti mogao da pojede. Hotel Kempinksi je na 10 minuta vožnje taksijem, ili oko pola sata šetnje od hotela Hilton, tako da oko ostalih obroka nismo imali problem.
Dan u Kairu
Kairo je milionski grad i svaki plan obilaska, iscrpeće vas bilo da na ta mesta odlazite peške ili taksijem. Javni prevoz nismo koristili jer smo želeli što više da šetamo, a za udaljena mesta rado smo se vozali taksijem koji je dosta pristupačan. Jedino na šta morate da obratite pažnju jeste to da sve cene vožnji taksijem dogovorite pre nego što uđete u kola. Zbog užurbanog tempa grada, savetujem da se pobrinete da imate bogat i kaloričan doručak koji će vas držati do ručka. Doručak u Hilton Cairo Zamalek hotelu je po principu švedskog stola gde svako može pronaći nešto za sebe. Ono što savetujem je da uvek sa sobom ponesete svoj bezglutenski hleb, a za ostalo ćete se snaći.
Sveže voće, kao i kompoti i sveže ceđeni sokovi od raznog voća nalaze se na svakom koraku, a oni su svakako dobrodošli u bezglutenskoj ishrani. Vodite računa da svo voće dobro operete pre jela, kao i to da pijete isključivo flaširanu vodu koje takođe imate u hotelima u izobilju.
Nakon doručka, dogovorili smo odlazak u Gizu i obilazak piramida, preko Booking-a. Dok smo čekali vozača, prošetali smo obližnjim ulicama i naleteli na par prodavnica zdrave hrane u kojima možete kupiti sve vrste orašastih plodova, kao i sušeno i sveže voće, ali i neke bezglutenske proizvode. U jednoj prodavnici zdrave hrane na Zamaleku sam pronašla i neke Schar proizvode. Pored keksa, možete kupiti i testeninu bez glutena.
Ono što me je prijatno iznenadilo je vruć, pečeni batat krompir na ulicama. Baš kao što se zimi na našim ulicama može kupiti vruće kestenje, u Egiptu ćete na svakom drugom ćošku naleteti na čoveka koji peče batat krompir. Dva krompira koštaju 10 egipatskih funti, što je oko 70 dinara. Topla, ukusna poslastica tokom sveže noćne šetnje gradom.
Indijski orah, urme, sveže mandarine i voda, bilo je sve što nam je trebalo za četvorosatno obilaženje impresivnih građevina drevnog Egipta.
Svaku aktivnost u nepoznatom gradu moguće je dogovoriti, proveriti i platiti online preko Booking-a. Za one koji kao i mi, ne vole da putuju preko agencija, ovo je sajt koji će vam olakšati svaki korak na vašem putovanju. Od rezervacije hotela, preko poručivanja taksija na aerodromu, do izleta i kupovine karata za razne turističke atrakcije.
Ako platite vodiča za ovaj obilazak, nećete morati da razmišljate o kupovini ulaznica za piramide, o jahanju kamila ili vožnji kvadom po sahari jer su oni jako dobro isplanirani, imaju svoje ljude na svakom ćošku i sve se odigrava veoma lagano i bez stresa. Egipćani su veoma prijatan narod, ali većina neće moći da kontroliše svoje uzbuđenje kada vidi turiste koji dolaze iz Evrope ili Amerike i mnogi će poželeti da se slikaju sa vama. Ako pristanete na jedan selfi, očekujte čitav red obožavaoca ispred vas kako čekaju da se uslikate sa njima. Pored toga što ćete saznati neke nove zanimljivosti u vezi sa piramidama, koje možda do sada niste znali, vodiči jako dobro znaju i koja su najbolja mesta za fotografisanje. Usput će vas i oni fotografisati i na kraju vam poslati sve te fotografije na Viber. Neke od ovih tura uključuju i ručak, mi se nismo upuštali u objašnjavanje celijakije u ovim prilikama, već smo ručak planirali na mestu koje nam se učinilo najsigurnije, a to je Kempinski Nil hotel.
Pre odlaska u Kempinski hotel na ručak, poslali smo mail jednom od dva restorana koji se nalaze u hotelu, sa pitanjem da li imaju bezglutenski meni. Odgovor smo dobili u roku od 15 minuta, sa sve bezglutenskim menijem koji oni već imaju za goste koji imaju različite režime ishrane.
Prvi dan smo išli u Osmanlijski restoran, s ciljem da probamo nešto tradicionalno i autentično. Menadžer restorana nas je veoma uvažio i pobrinuo da se zaista osećamo sigurno. Naručili smo juneće repove u paradajz sosu i Ratatui. Dobili smo i hleb bez glutena koji oni prave u restoranu. Mene je jako interesovalo od kog brašna prave hleb, i dobila sam ambalažu na uvid. U pitanju je njihovo brašno, meni nije poznato ali na njemu piše da je mešavina za bezglutenska peciva, na bazi krompira i pirinča. Egipatska hrana je specifična po jakim začinima. Oni dosta koriste kurkumu, kumin, anis, kardamom, đumbir .. Mešavina svih ovih začina daje specifičan ukus svakom njihovo jelu.
Drugi dan otišli smo u njihov drugi restoran gde je meni bio potpuno drugačiji. Više evropski orjantisan. I na njihovom meniju kao i na Osmanlijskom, ispod svakoj jela bilo je označeno kojoj ishrani je prilagođeno (vegeterian, gluten free, contains nuts, etc.). Moram priznati da je na ovom meniju bilo manje jela koja su bila prilagođena bezglutenskoj ishrani, ali opet dovoljno da svako može da izabere nešto što mu se sviđa.
Odlazak u Kairo ne treba da se završi samo obilaskom piramida, koje su zaista nešto za šta vredi doći i videti. Ako želite da osetite pravi duh današnjih egipćana, onda prošetajte gradom, ali ne samo glavnim ulicama. Zađite malo dublje kako biste zaista doživeli njihovu kulturu i način života. Kairo je grad koji miriše na saharu i zrači bogatom istorijom koja je utkana u svaku ulicu kojom prođete. Ljudi su skromni ali nasmejani i veoma raspoloženi za razgovor sa turistima. Ono što može biti mač sa dve oštrice je da u želji da vas usreće, reći će da vas razumeju iako nemaju pojma o čemu pričate, a to postaje ozbiljan problem ako govorite o celijakiji. Na svako putovanje nosim prevod kratkog teksta o celijakiji na jezik koji se tamo govori, pa sam tako uradila i ovaj put. Salma, sa početka priče o Egiptu, bila je oduševljena kada sam joj pokazala tekst na njenom jeziku o problemu koji imam i koji ona nije razumela dok smo govorile na engleskom. Kaže da je veoma dobro napisano i da tačno objašnjava problematiku. Ja sam ga pronašla na internetu, a sada ga delim sa svima vama i nadam se da će nekome pomoći kao što je meni. 