Celia.. šta?
Nikada neću zaboraviti dan kada sam je upoznao. Gomila ljudi na jednom mestu, u malom stanu okupljeni da zajedno dočekaju Novu 2015. godinu. Pored brata i još jednog prijatelja nisam poznavao više nikoga. Rukovanje i upoznavanje sa ostalima činilo se kao večnost dok nisam uhvatio njenu ruku. Ne mogu da kažem da je to bila ljubav na prvi pogled, ali u tom momentu vremenska dimenzija se promenila. Sati su postali minuti, minuti sekunde.
Nakon neočekivanog događaja, odlučili smo da se sastanemo ponovo, sutra. Pozvao sam je na večeru. S obzirom na to da je naš grad mali i da je većina bila još uvek u slavljeničkom raspoloženju, jedino je jedan restoran bio otvoren. Ovaj restoran bio je poznat po dobrim picama i roštilju. To je obećavalo odličan prvi sastanak. Teme su se nizale neprekidno dok nije došla konobarica i pitala nas žta želimo da poručimo. Obično jedem meso, ali pošto je ovo bio sastanak ipak sam se odlučio za pastu Karbonaru, dok je Tea naručila grilovano meso. “Ne tako ženski” pomislio sam. Pored toga ljubazno je zamolila da joj uz to nikako ne donose hleb. „Čoveče ona stvarno voli meso“, pomislio sam. Ubrzo je stigla i naša večera. Dok sam ja bio prezadovoljan mojom Karbonarom, Tea je dobila veliku sočnu lepinju preko svoje šnicle. Odmah je reagovala rekavši da ona ne sme da jede hleb, kao ni meso kontaminirano glutenom. Prevrćući očima, konobarica je odnela porciju kako bi je zamenila novom. Vreme za koje se vratila do nas bilo je sumnjivo kratko, tako da Tea nikada nije probala šniclu koja je stajala ispred nje. To je bila ujedno moja prva lekcija o celijakiji.
“Celia, šta? Pitao sam.
“Celijakija. Ne smem da jedem hranu koja sadrži gluten ili je kontaminirana istim” odgovorila je.
Pomislio sam da to i nije toliko lose, međutim kako se razgovor o glutenu razvijao i produbljivao, moje oči su sve više bile širom otvorene.
“Ovo uopšte nije naivno” pomislio sam.
Međutim kako su naši životi nastavili da se prepliću, hteo ili ne sve više sam postajao upućeniji u celu tu priču u vezi sa celijakijom. Iako neki recepti na prvi pogled uopšte nisu bili laki, kod nje je kuvanje uvek izgledalo jednostavno. Sve je uvek bilo toliko ukusno da zaista nikad nisam osetio da se razlikuje od glutenskog. Hrskav spolja a mek iznutra domaći bezglutenski hleb sa domaćom šunkom i svežim povrćem iz njene baste za doručak, vrhunski hamburger za ručak, vruća pita od malina sa sladoledom za desert .. mogao sam tako u nedogled. Tako dobro nisam nikad u životu jeo. Svako jelo za koje sam znao, ona je napravila ukusnije i zdravije.
Pre nego što sam upoznao moju ženu, bio sam osoba koja je jela samo iz potrebe, kada sam imao vremena i kada sam bio ekstremno gladan. Život sa njom je kompletno promenio moju perspektivu o hrani. Danas vodim računa o tome šta jedem, a to je prvi korak ka zdravoj ishrani. Bez brze hrane, sumnjivih restorana, bez masnih soseva, samo jednostavna jela kada jedemo napolju i mnogo više interakcije i kreativnosti kada jedemo kod kuće. Postoje dani kada pojedem nešto glutensko napolju, bilo da je to pekara ili picerija, ali nikada to ne donosim našoj kući.
Moja poruka svim partnerima, prijateljima, članovima porodice osoba koje ne smeju da jedu gluten jeste da nije lako promeniti i usvojiti sve što celijakija nosi sa sobom, ali kada jednom to uradite shvatićete da to nije samo bolest, već način da živite zdravije i srećnije. Ja sam izabrao moju ženu zbog svega što je ona, ne zbog toga šta ne sme da jede.
Rok Kovačič