Tri dana u Barseloni je malo vremena da obiđete sve lepote koje ova čudesna prestonica nudi, ali je dovoljno da zasladite i dušu i stomak do nekog sledećeg putovanja. 

Kada sam pre 18 godina prvi put posetila ovaj grad, nije bilo bezglutenskih aplikacija, Facebook grupa, a nije bilo ni toliko bezglutenskih restorana kao danas. Gotovo da se i ne sećam kako smo se tad snalazili i koliko je bilo stresno otići bilo gde van kuće. Danas su se stvari u svetu mnogo promenile i mi napokon možemo podjednako da uživamo i u znamenitostima, ali i u gastronomiji svih većih gradova u Evropi. Ono šta meni uvek dosta pomaže kada su putovanja u pitanju je aplikacija Find me Gluten free koja je besplatna i nudi široku ponudu istraženih restorana. Ja lično posećujem samo one koji su isključivo bezglutenski. U Barseloni svi restorani koje smo obišle imali su ovogodišnju potvrdu od njihovog udruženja da su sigurni za celijakičare.

Ono šta je meni važno kod svakog putovanja jeste da biram smeštaj u centralnom delu grada, jer je tamo i ponuda bezglutenske hrane mnogo veća nego na periferijama, a biće vam blizu i većina znamenitosti koju želite da obiđete, dok za one koje su dalje mnogo lakše ćete „uhvatiti“ prevoz jer svi polaze iz centra. Hotel u kom smo odsele zove se Praktik Rambla. Nalazi se u samom centru grada, odakle možete lako da obiđete glavne znamenitosti poput Parka Guell, Sagrada Familie, Gotičke četvrti, Pikasovog i Moco muzeja, pa čak i da dođete do plaže peške. Na samom dolasku u hotel, mladi recepcionar Mario nam je za dobrodošlicu ponudio ledeni bezglutenski sladoled da se osvežimo i rekao da ujutru imamo kafu i kroasan. Na pitanje da li imaju i kroasan bez glutena, odgovorio nam je potvrdno. Kada sam ga pitala koliko je taj kroasan siguran, nasmejao se i rekao da ne brinem, da je 100% siguran, jer je i on sam celijakičar. Kroasani su zapakovani, i mogu da vam ih ugreju u mikrotalasnoj, ali tu mikrotalasnu koriste i za drugu glutensku hranu, tako da ih mi nismo grejale. Mario nam je odmah dao i par saveta gde je nabolja pica u Barseloni i koju pekaru da posetimo za sveže bezglutensko pecivo. 

Prvi dan smo rešile da posetimo Park Guell, koji se nalazi na oko sat vremena hoda od našeg hotela. Na putu do tamo bila nam je bezglutenska pekara Jansana gluten free, gde smo kupile sendviče i kafu  sa sojinim mlekom. Preporučujem da se do pekare prošetate i da onda sačekate neki prevoz koji će vas odvesti do parka, jer je park ogroman i tamo ćete se šetati minimum dva sata. 

Pekara se otvara u  9:00h. Mi kada smo došle oko 8:45h već se polako pravio red ljudi koji čekaju da uđu. Pošto je izbor ogroman, nismo odolele da uzmemo i po nešto slatko da imamo za posle. 

Ulaz u park naplaćuje se 10€, predlažem da karte kupite barem nedelju dana ranije putem interneta, jer se često desi da karata ne bude kada dođete na lice mesta. U suvenirnicama na svim glavnim turističkim atrakcijama možete da kupite i bombone na kojima je označeno da su bez glutena. Ovo može biti odličan suvenir za nekoga ko je na bezglutenskoj dijeti.

Taj dan smo svratile u Pizza natura restoran koji je takođe isključivo bezglutenski. Veoma prijatan ambijent, 800m udaljen od našeg hotela. Tamo smo probale takose, picu sa testom od prosa i kinoe i dimljenu piletinu sa karamelizovanim lukom, salatom, avokadom i humusom. Sve je veoma ukusno i sito, tako da preporučujem da ukoliko idete u društvu, kombinujete jela kako biste probali što više toga. Ovaj restoran postoji i u Madridu, pa ako se odlučite da odete tamo, ovo može biti jedna od opcija za ručak. I ovaj restoran na ulaznim vratima ima nalepnicu udruženja iz tekuće godine koja garantuje sigurnost.

Sledeći dan na repertoaru je bila Sagrada Familia. Ovo famozno arhitektonsko delo oduzima dah svaki put kada ga ugledate uživo. Njena grandioznost, neobičan stil starog dela katedrale i nestvarana igra svetlosti koju stvaraju vitraži unutar objekta izmamiće vam suze od lepote. Barselona je poznata po građevinama jednog od najpoznatijeg i najneobičnijeg arhitekti svog vremena Antonija Gaudija. Gaudi je na katedrali Sagrada Familia radio punih 40 godina. To je bio njegov najveći projekat kom se poslednjih godina života u potpunosti posvetio. Nakon njegove smrti 1926. godine, katedralu su nastavile da grade druge arhitekte trudeći se da prate Gaudijevu prvobitnu ideju, ali kako su sve skice i nacrti izgoreli u požaru za vreme Španske revolucije, ovaj projekat je vidno poprimio ukuse drugih umetnika koji poslednjih godina ovo delo privode kraju. 

Stari deo grada odiše gotskim stilom, koji se može zapaziti na svakom koraku. Međutim najlepše građevine se nalaze upravo u Gotičkoj četvrti, gde pored famoznih bazilika, fasada i ornamenata na istim, možete da posetite i osvežite nešto modernijim stilom, kompletan doživljaj. Tako ćete tamo za samo par minuta hoda doći i do Pikasovog muzeja, Moco muzeja savremene umetnosti ili Banksy muzeja. 

Taj dan za ručak smo odlučile da posetio i tu čuvenu italijansku piceriju koja ima najbolje pice u gradu. U pitanju je restoran Grosso Napoletano Senza glutine! Ovaj restoran takođe na ulazu ima nalepnicu da je odobren od strane njihovog udruženja, tako da tu nema straha od kontaminacije! Ambijent je moderan, ispunjen mirisom sveže pečenih pica! Pored odlične hrane, preporučujem da probate i Limoncello spritz za dodatni doživljaj Napulja u srcu Barselone!

Pice se peku u krušnim pećima i gotove su za 10 minuta! Testo je jednom rečju savršeno! Debela mekana, prepečena korica, tri vrste paradajza, sos od bosiljka i na sredini sveža burata! To je bio moj izbor, a vi ćete sigurna sam naći nešto za svoje nepce! Sledeći put bih definitivno probala Diavolu sa pravom napuljskom kobasicom, ali ovaj put je ipak pobedila Pomo D’Oro! 

Kada ste u italijanskom restoranu, ne smete da izostavite desert, jer kako italijani kažu: „za slatko uvek ima mesta“! Hladan tiramisu je uvek dobra poslastica nakon ručka, i ovaj put definitivno nismo pogrešile!

U blizini Sagrade Familie, na bezglutenskoj mapi bile su označene neke poslastičarnice koje imaju sladoled bez glutena, kao i kornete bez glutena. Jedna od njih se nalazila baš u istoj ulici gde i katedrala. Kada sam otišla tamo, prvo šta sam primetila je da su svi sladoledi zajedno, u istom zamrzivaču i da se svi vade istom kašikom. Među njima bio je i sladoled sa oreo keksom i to mi je odmah bilo sumnjivo. Devojka koja je prodavala sladoled me je uveravala da su svi ukusi bez glutena, međutim kada sam joj objasnila da je to nemoguće, jer u ponudi ima i sladolede sa keksom, onda je počela da prelistava meni i tu se potpuno zbunila. Oni jesu imali i odvojene kornete (svaki zapakovan u celofan) bez glutena, ali ja nisam želela da rizikujem. Nažalost, nisam pronašla ni jednu poslastičarnicu sa sladoledima i bezglutenskim kornetima koja mi je delovala sigurno, tako da smo sladoled u ovom obliku ovaj put preskočili. 

Sladoleda bez glutena međutim ima u skoro svakom marketu, tako da ako ne uspete da nađete neki siguran na kuglu, ne brinite jer ima dosta onih deklarisanih, ali i ledenih od čistog voća. Osveženje možete da potražite i u sveže ceđenim sokovima koje možete pronaći na svakom koraku. Pogotovo ako odlučite da posetite i najveću pijacu u Barseloni – Mercat de la Boqueria. Tamo možete kupiti voće i povrće iz svih delova sveta, najraznovrsnije morske plodove, začine.. ali vodite računa da za hranu poput sušenog, kandiranog i karamelizovanog voća uvek prvo proverite da li mogu da garantuju da je bez glutena.

Poslednji dan smo ostavile za laganu šetnju i plažu! Bila bi prava šteta boraviti u Barseloni tokom leta i ne otići barem jednom na plivanje. Brinulo me je da li ćemo tamo naći neko sigurno mesto za ručak jer su svi bolji restorani uglavnom bili smešteni u centru. Na moje veliko iznenađenje, pronašle smo jedan restorančić baš u blizini glavne plaže – Manioca! Ovde se sve pravi od tapioke i oni takođe imaju nalepnicu na ulazu da je sve sigurno za celijakičare! Prijatna atmosfera, veoma ljubazno osoblje i odlična hrana napunili su nam baterije za sam finiš ovog kratkog izleta!

Predjelo koje smo tamo probale – Daditos de Tapioca, je toliko ukusno da sam morala da tražim recept! Hrana koja se služi je pretežno brazilska, pa smo tako probale Manioca Brasilena i Pollo a la Parmegianna. Ni ovaj put nismo mogle da se suzdržimo od slatkiša, jer su palačinke od tapioke sa Nutelom i svežim jagodama izgledale neverovatno primamljivo. Probale smo i kolač od šargarepe i čokolade koji je, u odnosu na palačinke koje su nas ostavile bez daha, bio samo ok. Sveukupni utisak ovog simpatičnog restorana u blizini mora je bio neočekivano odličan!

Putovanja su kao bonusi u nekoj igrici koja vam produžavaju život i čine vas moćnijim. Celijakija nije uvek jednostavna, nekada se još više razočaram kada vidim kako se u drugim zemljama živi i koliko je tamo lako biti celijakičar, ali na kraju sreća ipak prevlada ova druga osećanja. Mogućnost da negde odete i da pored umetnosti, istorijskih i arhitektonskih lepota možete da uživate i u gastronomskim čarima je neprocenjiva.

Barselona je prelepa u svakom smislu te reči. Mene je put ponovo naveo u ovaj grad iz jednog potpuno drugog razloga, a to je koncert grupe Pearl Jam, na koji sam išla sa mojom sestrom koja je kao i ja na bezglutenskoj dijeti. Jedan od omiljenih bendova, u jednom od najdražih gradova sa dve najbolje saputnice – mamom i sestrom je u startu obećavao dobar provod, samo što nisam mogla ni da sanjam da će ono šta sam ponela kući toliko ispuniti moje srce.