Bezglutenska ishrana nije trend, nekima je ONA JEDINI spas ZA ZDRAV I NORMALAN ŽIVOT

Mnogi ljudi nisu svesni koliko je celijakija opasna i ozbiljna bolest ukoliko se ne drži pod kontrolom. Ne tako mali broj ljudi oseća neke od simptoma celijakije, ali često s obzirom na kameleonsku prirodu bolesti teško dolaze do prave dijagnoze. Često su lutanja duga, sa teškim medikamentnim terapijama, a posledice nelečene celijakije mogu da budu veoma ozbiljne i opasne po život. 

Svesna svih poteškoća koje nelečena ili loše kontrolisana celijakija može izazvati, ovu rubriku započinjem upravo tekstom o celijakiji i nekim osnovnim informacija u vezi sa njom za koje verujem da mnogima mogu da promene život na bolje. 

Celijakija je autoimuna bolest,
ne obična alergija

Celijačna bolest je digestivni poremećaj uzrokovan abnormalnom imunološkom reakcijom na gluten – protein koji se nalazi u hrani proizvedenoj od pšenice, ječma, raži, tritikale, ali i od ovsa koji je tretiran u postrojenjima koja se bave preradom drugih žitarica. Može se razviti u bilo kojoj životnoj dobi nakon što ljudi počnu da konzumiraju hranu ili lekove koji sadrže gluten. Kod celijačne bolesti, imunološki odgovor na gluten stvara toksine koji uništavaju crevne resice, izbočine unutar tankog creva. Kada se crevne resice oštete, telo nije u stanju da apsorbuje hranljive sastojke iz hrane. To može dovesti do neuhranjenosti i drugih ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući i trajno oštećenje creva.

Celijačna bolest može se podeliti u dve kategorije:
tipična i atipična

Kod tipične celijačne bolesti, pacijenti imaju znake i simptome malapsorpcije, uključujući dijareju, steatoreju (bledu, masnu stolicu veoma neprijatnog mirisa) i gubitak težine ili zastoj u razvoju kod dece.

Kod atipične celijačne bolesti, pacijenti mogu imati blage gastrointestinalne simptome bez jasnih znakova malapsorpcije ili mogu imati naizgled nepovezane simptome. Oni mogu patiti od abdominalne distenzije i bola, i / ili drugih simptoma kao što su: anemija – nedostatak gvožđa u krvi, hronični zamor, hronična migrena, periferna neuropatija (peckanje, utrnutost ili bol u rukama ili stopalima), neobjašnjiva hronična hipertransaminazemija (povišeni enzimi jetre), osteoporoza, nedostatak vitamina (folna kiselina i B12), kasno dobijanje prve menstruacije / rana menopauza i neobjašnjiva neplodnost, depresija i anksioznost, dermatitis herpetiformis DH (intenzivan kožni osip u vidu vodenastih plikova, praćen svrabom. Može se razviti na laktovima, zadnjici, kolenima i bradi. DH zahvata oko 15-25% ljudi sa celiakijom. Oni koji imaju DH obično nemaju probavne simptome), itd.

„Postoji i Refraktarna celijakija. Ona predstavlja oblik bolesti koja je prisutna uprkos isključivanju glutena iz ishrane. Najčešće se javlja kod ponovnog uvođenja glutena na oporavljenu sluznicu. Iznimno je važno prepoznavanje i lečenje refraktarne celijakije jer nepravilno lečena može dovesti do nastanka limfoma. Refraktorna celijakija češća je kod starijih bolesnika, a može se javiti u dva osnovna oblika. I jedan i drugi oblik ima u podlozi hroničnu upalu sluznice tankog creva koja je vrlo slična stanju sluznice u nelečenoj celijakiji. Refraktarnu celijakiju tip I karakteriše ekspanzija normalnih limfocita u sluznici u najvećem broju slučajeva je benignog toka, dok pacijenti sa tipom II imaju ekspanziju limfocitnih populacija sa aberantnim fenotipom. Tip II ima lošiju prognozu i teško se leči, te češće dovodi do T-ćelijskih limfoma.“ – Asist. dr Srđan Marković

“Ne hvala, ja ne jedem gluten” je u proteklih nekoliko godina postala veoma popularna fraza, ali za 1% populacije koja ima celijačnu bolest, to nikako nije trend već nužda.

Celijakija pogađa 1 na 100 ljudi širom svieta. Pojavljuje se iz interakcije između gena, konzumiranja hrane s glutenom i drugih spoljnih faktora, ali precizan uzrok nije poznat. Ponekad se celijakija aktivira – ili postaje aktivna po prvi put – nakon operacije, trudnoće, porođaja, virusne infekcije ili jakog emocionalnog stresa.

Celijačna bolest može zadesiti bilo koga. Međutim, ima tendenciju da bude češća kod ljudi koji imaju:

– Člana porodice sa celiakijom ili dermatitis herpetiformisom
– Dijabetes tipa 1
– Daunov ili Tarnerov sindrom
– Autoimunu bolest štitne žlezde
– Mikroskopski kolitis (limfocitni ili kolageni kolitis)
– Adisonovu bolest
– Reumatoidni artritis

Takođe je važno napomenuti da simptomi mogu varirati od osobe do osobe u zavisnosti od različitih faktora, uključujući:

– Dužinu vremena koje je neko bio dojen kao beba
– Starosno doba kada je neko počeo da jede gluten
– Količina glutena koju neko jede
– Ozbiljnost oštećenja creva

Najčešći simptomi kod dojenčadi i dece:

– Abdominalno nadimanje i bol
– Hronična dijareja
– Povraćanje
– Konstipacija
– Bleda ili masna stolica veoma neprijatnog mirisa
– Gubitak težine
– Umor
– Razdražljivost i problemi u ponašanju
– Defekti stalnih zuba
– Odložen rast i pubertet
– Nizak rast
– Neuspeh da napreduju
– ADHD – Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj

Odrasli ređe imaju probavne simptome, dok samo jedna trećina doživljava dijareju. Kod odraslih je verovatnije, ali nije pravilo, da imaju:

– Neobjašnjivu anemiju 
– Umor
– Bol u kostima ili zglobovima
– Artritis
– Osteoporozu ili osteopeniju 
– Poremećaje jetre i bilijarnog trakta (transaminitis, masna jetra, primarni sklerozirajući kolangitis, itd.)
– Depresiju ili anksioznost
– Perifernu neuropatiju (peckanje, utrnulost ili bol u rukama i stopalima)
– Migrene
– Neredovne menstrualne cikluse
– Neplodnost ili učestale spontane pobačaje
– Rane u unutrašnjosti usta
– Dermatitis herpetiformis 

Većina ljudi sa celijačnom bolesti nije dijagnostikovana. Problemi koji mogu nastati zbog nelečene celijakije su veoma ozbiljni.

Ne odlažite da se testirate, pogotovo ako neko iz vaše porodice već ima dijagnostikovanu celijakiju.

Preliminarno testiranje celijačne bolesti zahteva jednostavan test krvi. Jedan od tih testova je tTG test, koji prikazuje antitela tkivnih transglutaminaza, proteina koja se često nalazi u krvi ljudi s celiakijom. Ako je test krvi pozitivan, pacijent može doći do gastroenterologa koji može da izvrši dodatni test krvi kako bi potvrdio dijagnozu celijačne bolesti. Ako testovi krvi nisu jasni, specijalista će verovatno želeti da izvrši biopsiju tankog creva ili endoskopiju, postupak u kome se mala epruveta sa kamerom ubacuje u grlo kako bi se potražile promene u tankom crevu koje bi sugerisale na celijakiju. Srodnike prvog stepena (roditelj, dete, braća i sestre) takođe treba pregledati jer mogućnost  rizika od razvoja celijačnog oboljenja je 1 od 10 u odnosu na opšti rizik populacije koji je 1 od 100.

Nemojte prestajati da jedete gluten pre nego što se testirate. Morate unositi najmanje dve nedelje (idealno četiri do šest) gluten pre nego što uradite test krvi. U suprotnom, postoji rizik da će gluten biti očišćen iz vašeg organizma i antitela neće biti prisutna u vašim uzorcima krvi.

Nelečena celijakija može prouzrokovati:

– Neuhranjenost. Oštećenje tankog creva znači da ne može da apsorbuje dovoljno hranljivih materija. Neuhranjenost može dovesti do anemije i gubitka težine. Kod dece, neuhranjenost može prouzrokovati spor i/ili nizak rast.

– Gubitak kalcijuma i gustine kostiju. Nemogućnost apsorpcije kalcijuma i vitamina D može dovesti do omekšavanja kostiju (osteomalacije ili rahitisa) kod dece i gubitka gustine kostiju (osteoporoza) kod odraslih.

– Neplodnost i pobačaji. Nemogućnost apsorpcije kalcijuma i vitamina D može doprineti reproduktivnim pitanjima.

– Netolerancija na laktozu. Oštećenje vašeg tankog creva može izazvati bolove u stomaku i dijareju nakon konzumiranja mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu, iako ne sadrže gluten. Kada se vaše crevo zaraste, možda ćete moći ponovo tolerisati mlečne proizvode. Međutim, neki ljudi i dalje doživljavaju netoleranciju laktoze uprkos uspešnom kontrolisanju celiakije.

– Rak. Ljudi sa celiakijom koji se ne pridržavaju striktne bezglutenske dijete imaju veći rizik od razvoja nekoliko oblika raka, uključujući crevni limfom i rak tankog creva.

– Neurološki problemi. Neki ljudi sa celiakijom mogu razviti neurološke probleme kao što su napadi ili periferna neuropatija (bolest nerava koji vode do ruku i stopala).

Svako ko pati od neke neobjašnjive, uporne bolesti više meseci, trebalo bi da uzme u obzir celiakiju kao mogući uzrok i da bude pravilno pregledan za to. Posavetujte se sa svojim lekarom ako imate dijareju ili neugodnu probavu koja traje duže od dve nedelje. Takođe se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što počnete sa ishranom bez glutena. Ako zaustavite ili čak smanjite količinu glutena koju jedete pre nego što se testirate na celiakiju, možete promeniti rezultate testa.

Stručni materijal preuzet je sa sajtova: www.celiac.org i www.healthline.com