Imaš jutarnje mučnine, mensturacija ti kasni, osećaš se nekako čudno kao da si se odjednom probudila u nekom filmu gde ti nije baš najjasnija tvoja uloga.. Moguće je da si trudna.

Početak moje trudnoće bio je pomalo traumatičan. Povišena temperatura, svi simptomi prehlade, muka … i tako dve nedelje. Išla sam i kod lekara, pila aspirine, lekove protiv prehlade, skidala temperaturu, kupala se na termalnim bazenima .. da bih nakon dve nedelje iscrpljenosti i raznih misli kako bolujem od neke neizlečive bolesti, ipak uradila test na trudnoću. Kad ono dve crte „vide se iz aviona“. Odmah isti dan sam izvadila i krv i proverila nivo hcg-a. Rezultat: 1823,1 mIU/mL. Ni to mi nije bilo dovoljno, htela sam da budem 100% sigurna i tek nakon ginekološkog pregleda sam mogla da sednem, udahnem duboko i pokušam da razumem šta sam upravo saznala. 

Oduvek sam želela da imam decu i ova trudnoća se nije desila slučajno. Moj tadašnji dečko, a sadašnji suprug i ja smo svesno „pokušali“ da zatrudnimo, čisto da vidimo da li možemo. Da zvuči zaista neozbiljno, ali danas u moru parova koji se krvnički muče da ostanu trudni, logičan sled događaja je bio da se i mi zapitamo i proverimo kakva je situacija kod nas. Probali smo dva puta i desio se Oliver.

Ubrzo nakon testa, saznala sam i da sam A negativna krvna grupa, što je značilo pojačano praćenje antitela u krvi tokom trudnoće.

Nakon tri nedelje iscrpljenosti usledile su mučnine. Pre trudnoće čula sam za jutarnje mučnine, viđala sam u filmovima devojke koje padaju u nesvest i trče u wc čim ujutru dođu na posao, međutim kod mene je to izgledalo malo drugačije. Mučnine su trajale 2 meseca svaki dan po ceo dan. Nisam ustajala iz kreveta, nisam jela .. čak sam i oslabila 2kg.

Nakon prvog, usledilo je drugo tromesečje – za mene najlepši period u trudnoći. Počela sam da se bavim ishranom, svojim telom i obaveznom svakodnevnom fizičkom aktivnošću. Najviše od svega bojala sam se opstipacija tokom trudnoće, šuljeva i oticanja o kojima su skoro sve trudnice koje sam sretala pričale. Kako sam inače imala problem sa „lenjim crevima“ krenula sam u potragu kako da ih pokrenem na prirodan način i evo par saveta koji su meni pomogli:

• Ne razmišljajte previše o tome kad ste išli u wc jer ako upadnete u zamku da konstantno vršite pritisak na sebe, stvorićete psihičku blokadu koja vam nikako neće olakšati stvar.
• Šetajte! Što više, svaki dan obavezno šetajte! Fizička aktivnost je jako važna za pravilan rad creva, ali i čitavog organizma.
• Vodite računa o tome šta jedete. Zaboravite na veštačke šećere i masnu hranu. Trudnice koje ne smeju da jedu gluten su u velikoj prednosti jer testo, pogotovo kupovno nije dobro ni za naše telo, a ni za razvoj bebe. Unosite što više hrane bogate vlaknima! Moj recept za dobar metabolizam je zdrav doručak. U četvrtom mesecu trudnoće počela sam da praktikujem musli za doručak koji pravim sama. Obavezni sastojci su laneno seme, suva brusnica, bademi, indijski orah, suncokretove semenke, urme, cornflakes i jogurt. U to uvek dodam i neko sezonsko voće. Važno je da lan ostavite barem sat vremena u jogurtu da počne da bubri pre nego što ga pojedete, jer tada će njegovo blagotvorno dejstvo biti još bolje.
• Unosite dosta tečnosti, najbolje vode. Preporučljivo je popiti barem 2l vode dnevno.

Ishrana u trodnoći je zaista jako važna, kako zbog vas samih tako i zbog bebe koja hranu dobija direktno od vas. Savete šta treba jesti, a šta izbegavati tokom trudnoće možete pronaći ovde.

Poslednji trimestar, sam po sebi nije lak. Sve si veća, teža i tromija. Koliko god vodila računa o tome da ne jedeš slano, noge ti ipak otiču pogotovo ako je napolju 30+ . Bešika postaje sve nestrpljivija, beba se gura, pritiska sve što joj se nađe na putu. Svi oni strahovi u vezi sa porođajem i bolom koji je neminovan polako blede, a osećaj iščekivanja i uzbuđenja raste jer ćeš uskoro upoznati taj deo tebe koji nikada do tad nisi mogla ni da zamisliš.

Kao i svaka trudnica, čim sam ušla u deveti mesec počela sam da se nadam da će porođaj svakog časa krenuti. Čvrsto sam bila ubeđena da će se to desiti pre termina, međutim kako se taj datum približio a ja se nisam dovoljno otvorila, postala sam sumnjičava. Termin je prošao, beba je bila sve veća i nemirnija, plodova voda je polako počela da nestaje, a na sve to obim mojih kukova je kako su mi laički objasnili „muški“ , što u prevodu znači dosta uzan. Donešena je odluka da se uradi carski rez. Bila sam očajna. Noć uoči operacije koju sam provela u bolnici, bila je najtužnija u mom dotadašnjem životu. Ali majke sve zaborave kada ugledaju svoje dete. To jutro u 8:42h kada su ga izvadili iz mog stomaka i pokazali mi ga još onako smežuranog i krvavog, ja nikada ništa lepše u svom životu nisam mogla da zamislim. Mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi. 

Što se tiče ishrane u porodilištu, nisam želela da rizikujem iako je bilo jela koja u osnovi nemaju gluten. Hranu mi je spremala mama i donosila svaki dan svežu. Najteže od svega mi je palo to što nisam smela da pijem puno vode zbog mleka. Naime količina mleka se pojačava unošenjem tečnosti, a tokom prvih dana (ili nedelja u mom slučaju), mleko nadolazi u većim količinama nego što jedna tek rođena beba može da popije. 

Dojenje

Porođaj je ništa u odnosu na ono što sledi narednih mesec dana. Imala sam sreću da su mi grudi mlečne. Možda i previše mlečne. Već u porodilištu mi je krenulo mleko, tj kolostrum. Po povratku kući počela je agonija. Mleko je nadolazilo u neopisivim količinama. Dva puta dnevno je dolazila patronažna sestra da me masira i izmlaza, dok sam u periodu između njenih poseta to radila sama po ceo dan. Pa i celu noć. Krvave bradavice, bolne grudi, žeđ .. i tako mesec dana. Ali uspela sam da preživim jer sam bila svesna koliko je to mleko potrebno mom detetu. I dalje ga dojim i nadam se da ćemo uspeti tako do prvog rođendana, jer kažu da iako posle šestog meseca ono više ne može da služi kao jedina hrana bebi, njegovo dejstvo je i dalje jako veliko tokom tih prvih 365 dana njenog života.

Kada dojite, jako je važno da se hranite zdravo i kalorično. Sve loše navike koje ste imale pre trudnoće, trebale bi da sačekaju još malo. Kada to kažem mislim na cigarete i alkohol, jer kroz mleko prenosite bebi sve što unesete u sebe .. i dobro, ali i ono loše.

Drage moje buduće mame, beba donosi sa sobom mnogo odricanja, brige, neprespavanih noći, iscrpljenosti … ali sreća, ispunjenost i ponos koji dolaze uz to su osnova vašeg budućeg zanimanja. Biti mama je najteži, najodgovorniji, ali i najlepši i najvažniji posao koji ćete ikada imati. Srećno!