Bez glutena u Budimpešti

Budimpešta – Glavni grad Mađarske i glavni politički, industrijski, trgovački i saobraćajni centar zemlje.

Najnaseljeniji je grad u Mađarskoj i jedan je od najvećih gradova u Evropskoj uniji, a broji preko 1,7 miliona stanovnika. Datira još iz rimskog perioda pod nazivom Aquinicum. Budim i Pešta su se razvijali kao odvojeni gradovi, dok u 19.veku Pešta nije preuzela inicijativu. Godine 1872. sjedinjili su se u jedan grad. Dunav, poznat kao Koridor 7, prolazi kroz Budimpeštu, spajajući nekada ova dva odvojena grada. Takođe, Budim i Peštu spajaju devet mostova od kojih je najlepši Lančani most izgrađen između 1839. i 1849. godine.

U Budimpešti se nalazi veliki broj značajnih građevina iz različitih istorijskih perioda. Najstarije su iz vremena antičkog Rima, ali su tu i remek dela građena u gotskom, renesansnom, vizantijskom, baroknom, klasičnom i neoklasičnom stilu, a Budimpešta je prepoznatljiva i po arhitekturi secesije. Budimpešta je verovatno jedan od kulturuloški najvažnijih gradova u ovom delu Evrope i sedište je brojnih UNESCO spomenika, pa je moja preporuka da je dobro istražite i nipošto ne zaobiđete Holocaust Memorial Park, Mađarski Parlament, Mađarski Nacionalni muzej, Muzej savremene umetnosti, Budimski zamak i Ribarski bastion, Vaci ulicu i Andraši bulevar, Trg heroja, Muzej terora, Termalna kupatila i mnogobrojne stature koje dočekuju širom čitavog grada čineći trgove malim galerijama na otvorenom

Za mnoge „kraljica Dunava”, pleni lepotom devet mostova i impozantnim građevinama, ali i specijalitetima poput gulaša, paprikaša, riblje čorbe ili čuvene štrudle sa makom, žerbo kockama, marcipanom, rakijom „Palinka” i vinom „Tokaji”. Ne želim da vas razočaram ali nisam imala priliku da probam ove specijalitete bez glutena, uprkos tome, Budimpešta predstavlja pravu bezglutensku bajku za svakog celijakičara.

Od kako znam za sebe kad god krenem na put, u mojim koferima više mesta zauzima hrana nego garderoba, tako je bilo i ovaj put. Naoružala sam se bezglutenskim hlebom, homemade pecivima, domaćim suhomesnatim proizvodima i ovog puta sa proverenom mapom restorana i pekara bezglutenske hrane. Kada kažem proverenom, mislim na to da sam od Mađarskog udruženja Celijakičara zatražila (i dobila) spisak restorana koje oni redovno kontrolišu. Ranije se dešavalo da sama istražim bezglutenske kutke, zabeležim ih na mapi a kada dođem na destinaciju i zatražim bezglutenski meni, niko ne razume o čemu govorim. Ovaj put nije bilo tako.

U Mađarsku sam putovala sa svojim dečkom, koji inače nema potrebu za bezglutenskom dijetom, ali je se zbog mene strogo pridržava i koji je (što je za mene za mene jako bitno) sva ova mesta tražio sa istom posvećenošću kao što je tražio muzeje i ostale znamenitosti.

Putovali smo autobusom, a s obzirom da u cenu karte nije uključen obrok u torbama smo imali domaće bezglutenske kiflice i voće što nam je bilo sasvim dovoljno za osam sati puta.  U Budimpeštu smo došli predveče. Pošto smo bili smešteni na Andrasi bulevaru (što je veoma blizu skoro svemu) prošetali smo se do Vaci ulice jer je na mom spisku bio Hard Rock Café sa bezglutenskim menijem.

Zaista nismo dugo čekali da dobijemo naš sto i na moje veliko iznenađenje zaista sam dobila bezglutenski meni. Iako na samom meniju nema mnogo jela, u Hard Rocku u Budimpešti možete pojesti bezglutenski hamburger, stejk, razne salate, načose, krilca i nekoliko poslastica kao što su sladoled i brauniji. ( https://www.hardrockcafe.com/location/budapest/)

 

Poručili smo dve porcije dimljenih rebara sa pomfritom i mislim da nisam ništa propustila time što nisam probala specijalitete poput gulaša, paprikaša, jer je ovo bio jedan od boljih obroka koje sam ikada probala. Moram priznati da su porcije koje služe dovoljne za dve osobe, tako da smo sledeći put ipak podelili jednu porciju.

 

 

“Ovo je prvi put u mom životu da sam se prošetala do pekare i kupila
bezglutenski hleb.”

Sledeće jutro smo odlučili da posetimo bezglutensku pekaru Free koja se nalazila na par metara od našeg smeštaja. Nikada nisam dovoljno sigurna kada su bezglutenske pekare u pitanju,  ali ovaj put mi je spisak koji sam imala bio sjajna podrška. Ovo je prvi put u mom životu da sam se prošetala do pekare i kupila bezglutenski hleb. Na trenutak sam pomislila da sam u paralelnom univerzumu. Vruć i mekan hleb od tamnog brašna za mene, tek tako.

 

Marketi u celoj Budimpešti su dobro opremljeni bezglutenskim suhomesnatim proizvodima i sirevima, tako da smo uz ovaj savršeno pripremljen hleb za doručak imali pečena jaja sa šunkom, sirom i jogurtom.

Pored mape bezglutenskih restorana imali smo i dobro razrađenu mapu metroa koji u Budimpešti fantastično funkcioniše, ali nam ona nije bila toliko potrebna s obzirom da smo Budim i Peštu obišli peške. Ovo je preporuka ukoliko volite da šetate iz razloga što je to najbolji način da upoznate grad.

Budimpeštu smo posetili u vreme Božićnih vašara i što se hrane tiče vašari baš i nisu najbolje mesto za jednog celijakičara. Trgovima se šire mirisi paprikaša, roštilja, štrudli i raznih poslastica i sve to jako ukusno izgleda ali jedino što nam je dostupno bez glutena su kuvano vino ili rakija u kombinaciji sa voćem i orašastim plodovima (što se sjajno slaže sa sendvičima i grickalicama koje smo pripremili za dobro isplanirane maršute). Kada ste celijakičar, koliko god dobru mapu bezglutenskih tački imate u džepu, u torbi morate imati nešto što će utoliti glad ukoliko vas mapa izda. Kao što sam rekla marketi u Budimpešti su dobro opremljeni bezglutenskim proizvodima, tako da uvek možete kupiti nešto za grickanje što može da vam stane u torbu.

Naredni dan smo odlučili da predahnemo u jednom od restorana u kom se služi isključivo bezglutenska hrana, pa je meni koji smo dobili bio bogatiji od onih iz restorana u kojima se služi kombinovana hrana. U pitanju je Drop restoran.

U ovom restoranu zapravo možete probati pravi mađarski bezglutenski gulaš, ali obzirom da je to nešto što i sama znam da spremim poručili smo tartar biftek i bezglutenski hamburger (to je nešto što veoma retko imam priliku da poručim u restoranima, a da mogu da ga pojedem bez brige). Pored ovoga možete poručiti razne salate, paste, supe, roštilj i razne specijalitete kuće kako slane tako i slatke, a uz to možete popiti i bezglutensko pivo.

Sad sam se zaista osećala kao u paralelnom univerzumu. Budimpešta mi je ulila nadu da će svi celijakičari na svetu jednog dana moći bezbrižno da izađu iz kuće ne razmišljajući o tome šta će skuvati i kada će zamesiti hleb. Ne mogu reći da sam bila potpuno bezbrižna, jer nikada neću moći potpuno da se opustim i poprilično sam navikla na moju kuhinju i kuhinju moje majke i sestre, ali jednostavno sam želela da vidim kakav je osećaj kada ne moraš da brines o hrani (u smislu gde i kako). Budimpešta je mesto gde celijakičari mogu da se opuste, jer Mađarska ima veoma odgovorno i posvećeno Udruženje celijakičara i možete se osloniti na njihove informacije.

Iako se kafa i drugi topli napitci mogu popiti na svakom ćošku, pravi je doživljaj popiti kafu dok razgledate grad. Nešto što vam može poslužiti kao užina uz popodnevnu kafu su bezglutenske pločice koje možete kupiti u Costa Coffee kafeima. Čokoladni, voćni ili sa bademima, ne mogu se odlučiti koji je ukusniji.


Ukoliko se odlučite da grad obiđete peške (kao što smo mi uradili), desiće vam se da naiđete na još nekoliko bezglutenskih pekara ili prodavnica zdrave hrane u kojima se prodaju samo bezglutenski proizvodi. U Tibidabo pekari pored hleba možete kupiti i sendviče. Ona se nalazi u Rakoczi ulici što je blizu centru, pa će vam biti usput bilo da se uputite ka Elisabeth mostu ili ka Vajdahunyad dvorcu.

Pošto smo odustali od portage za tradicionalnim jelima jer su na našem spisku bili restorani gde se može pojesti bezglutenska pica, hamburger itd. (što je veoma retko), jedan dan smo odlučili da za ručak odemo na picu. Restoran Etna  ima na svom meniju bezglutenski picu i pod kontrolom je udruženja. Restoran se nalazi na Baross trgu, dobro zapamtite, na trgu. Zamislite šta je bezglutenska pica za jednog celijakičara kada potroši čitava dva sata u potrazi za picerijom. Baross trg se nalazio na samo nekoliko kilometara od našeg smeštaja, ali nas je navigacija greškom odvela u Baross ulicu. Glad i umor su nadvladali moj entuzijazam i kako je bilo već kasno, odlučili smo da svratimo do Mc Donaldsa (on se nalazi u samom centru). U saradnji sa dobro poznatom kompanijom Schär, Mc Donalds služi njihove bezglutenske hamburgere. Još jedna zgodna stvar iako ne mogu reći da su zdravi, vrlo su ukusni.

Za doručak zaista uvek možete kombinovati razne suhomesnate proizvode, sireve i povrće. Ukoliko to nije vrsta doručka koju praktikujete u DM prodavnicama možete pronaći bezglutenske muslije pa ih možete spremiti sa voćem i jogurtom i tako napuniti baterije do ručka. Ono što je jako bitno je da odaberete apartman koji ima opremljenu kuhinju kako biste mogli da spremite obrok. Ukoliko smatrate da je potrebno, sa litrom 70 procentnog alkohola možete dezinfikovati kuhinju kako bi smanjili rizik od kontaminacije.

Ukoliko putujete sa partnerom koji je na bezglutenskoj ishrani jedna od verovatno romantičnijih stvari koju možete da uradite je da mu uz jutarnju kafu donesete bezglutenski čokoladni kolač. Kao što sam rekla blizu našeg smeštaja se nalazila pekara Free koja pored hleba priprema i druga slatka i slana peciva.

Iako retko jedem slatkiše čokoladni kolač i sladoled su mi omiljene poslastice. Sladoled u Hard Rock Caffe-u je čitav obrok za dve osobe sa čokoladnim prelivom, šlagom, orasima i lešnicima. Moj dečko je po prvi put dobio priliku da me izvede na sladoled, pa se ovom “događaju” radovao više nego ja.

Ne mogu da kažem da bi sve od ovoga bila bajka da nisam imala tako vernog saputnika koji se nekim stvarima radovao više nego ja. Do sada sam na životnom putu i raznim putešestvijima imala moju porodicu koja mi je uvek davala neizmernu ljubav i podršku. Mama i tata su se uvek trudili da sestra i ja ne brinemo i da nam bezglutenska dijeta ne padne tako teško, a sada se broj članova porodice uvećava i ne može se opisati kako je lako kada pored sebe imate nekoga ko vas potpuno razume i prati vaš način života (u ovom slučaju bezglutenski). Na kraju mogu samo reći da vam čak ni najbolje mape sveta ništa neće značiti ukoliko pored sebe nemate nekoga ko vas verno prati do zacrtane destinacije.

 

Ana Maria Gašpar

(Visited 629 times, 1 visits today)

Leave A Comment